С обзиром да су дана 17.11.2009. на локалној телевизији Крајине изнесене неистине од стране в.д. директора Музеја Крајине Гордана Јањића, о томе како се у протеклих 5 година ништа није урадило у музеју, дајем демант на ову тврдњу поткрепљујући релевантним чињеницама:
1.Као прво наводим да сам на основу члана 18. тачке 9. Статута општине Неготин („Сл.лист општине Неготин“, бр. 8/02 и 19/04), на седници одржаној 31.01.2005. године добила Решење о именовању вршиоца дужности директора Музеја Крајине у Неготину и исти је трајао до 17.02.2006. када на основу члана 18. Закона о јавним службама („СЛ.гласник РС“, број 42/91 и 71/94) и члана 18. тачке 9. Статута општине Неготин (СЛ.лист општине Неготин“ број 8/02, 17/04 и 19/04), добила решење о именовању директора Музеја Крајине у Неготину, чији мандат траје 4 године, што значи да ми по закону истиче 17.02.2010.године.
Дана 23.10.2009. године добила сам решење о разрешењу в.д. директора Музеја Крајине у Неготину, што сматрам незаконитим.
2.У неоснованим оптужбама садашњи в.д. директора, наводи да радница која је у мају месецу по сили закона пензионисана, не може да оствари своја права због неблаговремено предатих М4 образаца ПИО фонду и то за 2000.,2001.,2002.,2003. и 2004. годину. Овом приликом подсећам в.д. директора Гордана Јањића, да је управо у поменутом периоду до 2004. он био директор Музеја Крајине те зато, сам мора да се запита зашто је дозволио да његова служба буде неажурна и да наша пензионерка буде због несавесности директора „егзистенцијално угрожена“, како он лично наводи. У 2004. в.д. директора била је Душанка Ботуњац, те овај проблем ни тада није био решен, а од тренутка када сам ја преузела дужност, радницима су редовно и ажурно измириване све обавезе.
3.Што се тиче неоснованих оптужби о кадровском питању у музеју, морам и то да демантујем и да в.д. директору саопштим да за све време мог мандата и као в.д. и као директора Музеја Крајине, а то је укупно 5 година, број радника је остао исти. Уз помоћ локалне самоуправе, организованог сајма радника и због потребе посла, преко уговорених обавеза у 2008. години упослена су три радника: један археолог, ради стручног оспособљавања и два радника на замени због боловања одсутних Петра Пауновића, чувара на локалитету Врело-Шаркамен и Весне Јањић, музејског водича. У 2009. години, услед учесталих боловања музејског водича, (Ваше супруге), и одласка у пензију чувара археолошког локалитета, указала се потреба за овим радницима.
4.Вашу неистиниту твдрњу, да се у Музеју ништа није радило, демантујем само неким чињеницама. Повећани су сопствени приходи музеја, пројектима и изузетном посетом музејским објектима и сталним поставкама, где при том наглашавам, да као археолог немате своју поставку још од 1999. године. Такође Вас подсећам да сте до 2004. године били директор и да нисте нашли за сходно да урадите исту. Пошто стално критикујете и за неурађене стручне послове, оптужујете локалну самоуправу и своје директоре, како то нисте успели у претходних 6 година, па где сте господине Јањићу били у периоду од 1999.-2004. а то је 5 година , док сте били на челу ове установе да ли Вам је и тада сметала Емила Петровић, па нисте могли да урадите оно за шта сте се, подсећам Вас школовали. Подсећам Вас притом да су у свим музејским објектима сталне етнолошке поставке, затим повремене изложбе, скупови и презентације етнолошке проблематике (који се односе превасходно на материјалну, социјалну и духовну културу Неготинске крајине), која свакако привлачи не само колеге музеалце већ и друге многобројне посетиоце, где је изузетно стављен акценат на едукацију ученика и студената за које су музејска врата увек отворена, а чији је аутор кустос етнолог Емила Петровић.
У 2005. од буџетских средстава локалне самоуправе и сопствених прихода, за музеј је купљена опрема за рад - два рачунара, телевизор, ДВД, скенер, алат, а остала средства потрошена су на спровођење и унапређење програмских активности музеја.
Од пројеката којима је музеј конкурисао значајнији су:
Одржавање археолошког локалитета Врело-Шаркамен у 2006. години, који је финансирало Министарство рада, запошљавања и социјалне политике уз подршку локалне самоуправе, том приликом упослено је 20 радника.
У сарадњи музеја са Филозофским факултетом, и оделења за историју уметности на челу са проф.др. Ненадом Макуљевићем започет је 2006. пројекат: Истраживање сакралних објеката Неготинске крајине. У том пројекту учесник је и етнолог кустос Емила Петровић. По завршетку пројекта (2010.) резултат истраживања је монографска целина са овом тематиком.
У сарадњи са Академијом наука и Балканолошким институтом, под воћством др.Биљане Сикимић 2006. и 2007. истраживани су обичаји Неготинске крајине и језичке промене. Учесник пројекта је такође, етнолог кустос Емила Петровић. Резултат су синтетизовани радови које треба објавити.
Сарадња се наставља са поменутим научним институцијама као и међумузејска сарадња која резултира заједничким изложбама, презентацијама и научним скуповима који обрађују музеолошке теме. Један од тих је и научни скуп Музеолошког друштва Србије., секције етнолога у организацији Музеја Крајине одржаног 2007. године који резултира зборником стручних радова. Чији је учесник кустос етнолог Емила Петровић.
У 2007. Музеј Крајине је конкурисао код ресорног министарства, Министарства културе, одсека за заштиту културне баштине са пројектом под називом Унапређење и техничка модернизација музеја као установе културе а за који су средства у износу од 900.000,00 одобрена у 2008. и том приликом за Музеј је купљено: Нов ауто „Дачија караван“, 2 компјутера, kопир апарат, скенер, 5 клима уређаја, 5 полица за музеалије и 5 ормара за музеалије од текстила.
У овом пројекту су поред Министарства културе са 900.000,00 динара учествовали својим финансијским средствима и локална самоуправа као и сам музеј у износу од 229.026,00 динара.
У 2008. Музеј Крајине је поново конкурисао код ресорног министарства следећим пројектима:
1.Конзервација и рестаурација археолошких предмета (керамика,стакло, метал,камен) за који су у 2009. години одобрена средства у износу од 60.000,00 динара и која још увек нису потрошена, а када је требало да одвојите предмете који су за конзервацију из археолошке збирке одговорили сте „пусти сад то нећемо ништа да радимо, њу ће да смене“.
2.Конзервација, рестаурација и реконструкција музеалија за који су у 2009. години одобрена средства у износу од 70.000,00 динара и која су утрошена на сређивање уметничке збирке Музеја Крајине.
3.Уређење депоа за који су у 2009. години одобрена средства у износу од 500.000,00 динара, која су уплаћена на рачун Музеја у новебру 2009. и за које се искрено надам да ћете искористити у праве сврхе, као што и стоји у пројекту а то је уређење депоа адаптацијом дела поткровља Музеја Крајине, уређење кровне конструкције, зидова и подова који су у јако лошем стању, као и регулисање осветљења, температуре и влажности ваздуха у том простору.
4.Заштита покретних културних добара Музеја Крајине – електронска модернизација, за који средства још нису одобрена.
5.Етнолошка и фолклорна грађа у Музеју Крајине: Заштита и редефинисање етнолошке збирке, за који средства још нису одобрена.
У 2008. години поред пројеката који се односио на заштиту и опрему, Емила Петровић кустос етнолог и директор Музеја Крајине, трудила се да на што бољи начин представи Музеј Крајине у медијима и на научним скуповима. Један од је и научни скуп у Сирогојну, мај 2008., на којој су кроз ЦД презентацију колеге могле да виде поставке Музеја Крајине, као и јединствени етнолошки комплекс Рајачке пивнице.
У 2009. Музеј Крајине је конкурисао код ресорног министарства пројектом Сакрална топографија Неготинске крајине, што је наставак научног истраживања и сарадње са катедром за историју уметности. Одобрена су средства за овај пројекат у износу од 407.000,00 динара, чија је реализација у току.
Музеј Крајине у сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе и Друштвом конзерватора Србије организовао је научни скуп у Неготину (05.-07.06.2009.), под називом „Могућност ревитализације народног градитељства“, учесник скупа је и кустос етнолог Емила Петровић, резултат скупа су научни радови и виртуелне изложбе народног градитељства на различитим местима у граду (Црква, парк, центар града) као и у објектима Музеја Крајине.
У 2009. години Музеј Крајине је конкурисао пројектом Уређење објеката Музеја Крајине код Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, пројекат је у току и на реализацији пројекта упослено је 12 радника. Који, „нису само прали завесе“, како сте Ви рекли, већ господине Јањићу урадили су следеће послове:
1.У Музеју Хајдук Вељка Петровића: кречење просторија, фарбање столарије (врата, прозори и степениште), фарбање бродског пода, чиме су комплетно уређене просторије на спрату где су поставке и приземни део где су галерија и подрум.
2.У Мокрањчевој кући: такође је комплетно уређен спратни део са поставкама, и приземни део са депоом, као и ново степениште.
3.У Управној згради Музеја Крајине, (поред тога што су прали завесе), комплетно су уредили спратни део (фарбање, лакирање, шичћење итд.), простора где су: поставке, библиотека, канцеларије. У дворишном делу музеја уређени су: метални делови у лапидаријуму, гаража, депо, подрумски део, кухиња.
4.На археолошком локалитету Врело-Шаркамен, урађено је рашчишћавање растиња око објеката, маузолеја, капија итд. Што сте и сами потврдили, као заинтересовани археолог, који тек након именовања за в.д. директора одлази на Шаркамен, да сте „изненађени у позитивном смислу да је толико урађено“.
Као што можете да видите из изложеног, ови радници су итекако заслужили и оправдали своју плату радећи вредно и марљиво на пројекту Уређење објеката Музеја Крајине.
Из свега изложеног можете да видите да сам само у 2009. години путем пројеката за Музеј Крајине обезбедила 2.881.056,65 динара, а када ту придодамо и зараду из сопствених прихода та цифра прелази најмање 4.000.000,00 динара, остварено са десетак радника.
Поред обављања директорских дужности, обављала сам и послове кустоса етнолога (рад на збирци, ментор студентима, истраживања традиционалне културе, презентације итд.). Развијала сам међумузејску сарадњу и комуникацију, кроз разне програмске активности, чиме је свакако остварен едукативни циљ, а Музеј Крајине представљен на најбољи начин. По истраживању, за докторску тезу, колеге Кривошејева, из ваљевског музеја, Музеј Крајине спада међу пет најактивнијих музеја у Србији.
Желим Вам успех у раду, средства и опрему сам Вам обезбедила и потрудите се да у свом мандату будете барем упола успешни као ја и да Вам барем један пројекат прође а ја Вам са својим искуством и стручним знањем, стојим на располагању.
С поштовањем,
Емила Петровић
кустос етнолог