недеља, 22. новембар 2009.

Деманти бившег директора Музеја Крајине Емиле Петровић

С обзиром да су дана 17.11.2009. на локалној телевизији Крајине изнесене неистине од стране в.д. директора Музеја Крајине Гордана Јањића, о томе како се у протеклих 5 година ништа није урадило у музеју, дајем демант на ову тврдњу поткрепљујући релевантним чињеницама:

1.Као прво наводим да сам на основу члана 18. тачке 9. Статута општине Неготин („Сл.лист општине Неготин“, бр. 8/02 и 19/04), на седници одржаној 31.01.2005. године добила Решење о именовању вршиоца дужности директора Музеја Крајине у Неготину и исти је трајао до 17.02.2006. када на основу члана 18. Закона о јавним службама („СЛ.гласник РС“, број 42/91 и 71/94) и члана 18. тачке 9. Статута општине Неготин (СЛ.лист општине Неготин“ број 8/02, 17/04 и 19/04), добила решење о именовању директора Музеја Крајине у Неготину, чији мандат траје 4 године, што значи да ми по закону истиче 17.02.2010.године.

Дана 23.10.2009. године добила сам решење о разрешењу в.д. директора Музеја Крајине у Неготину, што сматрам незаконитим.

2.У неоснованим оптужбама садашњи в.д. директора, наводи да радница која је у мају месецу по сили закона пензионисана, не може да оствари своја права због неблаговремено предатих М4 образаца ПИО фонду и то за 2000.,2001.,2002.,2003. и 2004. годину. Овом приликом подсећам в.д. директора Гордана Јањића, да је управо у поменутом периоду до 2004. он био директор Музеја Крајине те зато, сам мора да се запита зашто је дозволио да његова служба буде неажурна и да наша пензионерка буде због несавесности директора „егзистенцијално угрожена“, како он лично наводи. У 2004. в.д. директора била је Душанка Ботуњац, те овај проблем ни тада није био решен, а од тренутка када сам ја преузела дужност, радницима су редовно и ажурно измириване све обавезе.

3.Што се тиче неоснованих оптужби о кадровском питању у музеју, морам и то да демантујем и да в.д. директору саопштим да за све време мог мандата и као в.д. и као директора Музеја Крајине, а то је укупно 5 година, број радника је остао исти. Уз помоћ локалне самоуправе, организованог сајма радника и због потребе посла, преко уговорених обавеза у 2008. години упослена су три радника: један археолог, ради стручног оспособљавања и два радника на замени због боловања одсутних Петра Пауновића, чувара на локалитету Врело-Шаркамен и Весне Јањић, музејског водича. У 2009. години, услед учесталих боловања музејског водича, (Ваше супруге), и одласка у пензију чувара археолошког локалитета, указала се потреба за овим радницима.

4.Вашу неистиниту твдрњу, да се у Музеју ништа није радило, демантујем само неким чињеницама. Повећани су сопствени приходи музеја, пројектима и изузетном посетом музејским објектима и сталним поставкама, где при том наглашавам, да као археолог немате своју поставку још од 1999. године. Такође Вас подсећам да сте до 2004. године били директор и да нисте нашли за сходно да урадите исту. Пошто стално критикујете и за неурађене стручне послове, оптужујете локалну самоуправу и своје директоре, како то нисте успели у претходних 6 година, па где сте господине Јањићу били у периоду од 1999.-2004. а то је 5 година , док сте били на челу ове установе да ли Вам је и тада сметала Емила Петровић, па нисте могли да урадите оно за шта сте се, подсећам Вас школовали. Подсећам Вас притом да су у свим музејским објектима сталне етнолошке поставке, затим повремене изложбе, скупови и презентације етнолошке проблематике (који се односе превасходно на материјалну, социјалну и духовну културу Неготинске крајине), која свакако привлачи не само колеге музеалце већ и друге многобројне посетиоце, где је изузетно стављен акценат на едукацију ученика и студената за које су музејска врата увек отворена, а чији је аутор кустос етнолог Емила Петровић.

У 2005. од буџетских средстава локалне самоуправе и сопствених прихода, за музеј је купљена опрема за рад - два рачунара, телевизор, ДВД, скенер, алат, а остала средства потрошена су на спровођење и унапређење програмских активности музеја.

Од пројеката којима је музеј конкурисао значајнији су:

Одржавање археолошког локалитета Врело-Шаркамен у 2006. години, који је финансирало Министарство рада, запошљавања и социјалне политике уз подршку локалне самоуправе, том приликом упослено је 20 радника.

У сарадњи музеја са Филозофским факултетом, и оделења за историју уметности на челу са проф.др. Ненадом Макуљевићем започет је 2006. пројекат: Истраживање сакралних објеката Неготинске крајине. У том пројекту учесник је и етнолог кустос Емила Петровић. По завршетку пројекта (2010.) резултат истраживања је монографска целина са овом тематиком.

У сарадњи са Академијом наука и Балканолошким институтом, под воћством др.Биљане Сикимић 2006. и 2007. истраживани су обичаји Неготинске крајине и језичке промене. Учесник пројекта је такође, етнолог кустос Емила Петровић. Резултат су синтетизовани радови које треба објавити.

Сарадња се наставља са поменутим научним институцијама као и међумузејска сарадња која резултира заједничким изложбама, презентацијама и научним скуповима који обрађују музеолошке теме. Један од тих је и научни скуп Музеолошког друштва Србије., секције етнолога у организацији Музеја Крајине одржаног 2007. године који резултира зборником стручних радова. Чији је учесник кустос етнолог Емила Петровић.

У 2007. Музеј Крајине је конкурисао код ресорног министарства, Министарства културе, одсека за заштиту културне баштине са пројектом под називом Унапређење и техничка модернизација музеја као установе културе а за који су средства у износу од 900.000,00 одобрена у 2008. и том приликом за Музеј је купљено: Нов ауто „Дачија караван“, 2 компјутера, kопир апарат, скенер, 5 клима уређаја, 5 полица за музеалије и 5 ормара за музеалије од текстила.

У овом пројекту су поред Министарства културе са 900.000,00 динара учествовали својим финансијским средствима и локална самоуправа као и сам музеј у износу од 229.026,00 динара.

У 2008. Музеј Крајине је поново конкурисао код ресорног министарства следећим пројектима:

1.Конзервација и рестаурација археолошких предмета (керамика,стакло, метал,камен) за који су у 2009. години одобрена средства у износу од 60.000,00 динара и која још увек нису потрошена, а када је требало да одвојите предмете који су за конзервацију из археолошке збирке одговорили сте „пусти сад то нећемо ништа да радимо, њу ће да смене“.

2.Конзервација, рестаурација и реконструкција музеалија за који су у 2009. години одобрена средства у износу од 70.000,00 динара и која су утрошена на сређивање уметничке збирке Музеја Крајине.

3.Уређење депоа за који су у 2009. години одобрена средства у износу од 500.000,00 динара, која су уплаћена на рачун Музеја у новебру 2009. и за које се искрено надам да ћете искористити у праве сврхе, као што и стоји у пројекту а то је уређење депоа адаптацијом дела поткровља Музеја Крајине, уређење кровне конструкције, зидова и подова који су у јако лошем стању, као и регулисање осветљења, температуре и влажности ваздуха у том простору.

4.Заштита покретних културних добара Музеја Крајине – електронска модернизација, за који средства још нису одобрена.

5.Етнолошка и фолклорна грађа у Музеју Крајине: Заштита и редефинисање етнолошке збирке, за који средства још нису одобрена.

У 2008. години поред пројеката који се односио на заштиту и опрему, Емила Петровић кустос етнолог и директор Музеја Крајине, трудила се да на што бољи начин представи Музеј Крајине у медијима и на научним скуповима. Један од је и научни скуп у Сирогојну, мај 2008., на којој су кроз ЦД презентацију колеге могле да виде поставке Музеја Крајине, као и јединствени етнолошки комплекс Рајачке пивнице.

У 2009. Музеј Крајине је конкурисао код ресорног министарства пројектом Сакрална топографија Неготинске крајине, што је наставак научног истраживања и сарадње са катедром за историју уметности. Одобрена су средства за овај пројекат у износу од 407.000,00 динара, чија је реализација у току.

Музеј Крајине у сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе и Друштвом конзерватора Србије организовао је научни скуп у Неготину (05.-07.06.2009.), под називом „Могућност ревитализације народног градитељства“, учесник скупа је и кустос етнолог Емила Петровић, резултат скупа су научни радови и виртуелне изложбе народног градитељства на различитим местима у граду (Црква, парк, центар града) као и у објектима Музеја Крајине.

У 2009. години Музеј Крајине је конкурисао пројектом Уређење објеката Музеја Крајине код Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, пројекат је у току и на реализацији пројекта упослено је 12 радника. Који, „нису само прали завесе“, како сте Ви рекли, већ господине Јањићу урадили су следеће послове:

1.У Музеју Хајдук Вељка Петровића: кречење просторија, фарбање столарије (врата, прозори и степениште), фарбање бродског пода, чиме су комплетно уређене просторије на спрату где су поставке и приземни део где су галерија и подрум.

2.У Мокрањчевој кући: такође је комплетно уређен спратни део са поставкама, и приземни део са депоом, као и ново степениште.

3.У Управној згради Музеја Крајине, (поред тога што су прали завесе), комплетно су уредили спратни део (фарбање, лакирање, шичћење итд.), простора где су: поставке, библиотека, канцеларије. У дворишном делу музеја уређени су: метални делови у лапидаријуму, гаража, депо, подрумски део, кухиња.

4.На археолошком локалитету Врело-Шаркамен, урађено је рашчишћавање растиња око објеката, маузолеја, капија итд. Што сте и сами потврдили, као заинтересовани археолог, који тек након именовања за в.д. директора одлази на Шаркамен, да сте „изненађени у позитивном смислу да је толико урађено“.

Као што можете да видите из изложеног, ови радници су итекако заслужили и оправдали своју плату радећи вредно и марљиво на пројекту Уређење објеката Музеја Крајине.

Из свега изложеног можете да видите да сам само у 2009. години путем пројеката за Музеј Крајине обезбедила 2.881.056,65 динара, а када ту придодамо и зараду из сопствених прихода та цифра прелази најмање 4.000.000,00 динара, остварено са десетак радника.

Поред обављања директорских дужности, обављала сам и послове кустоса етнолога (рад на збирци, ментор студентима, истраживања традиционалне културе, презентације итд.). Развијала сам међумузејску сарадњу и комуникацију, кроз разне програмске активности, чиме је свакако остварен едукативни циљ, а Музеј Крајине представљен на најбољи начин. По истраживању, за докторску тезу, колеге Кривошејева, из ваљевског музеја, Музеј Крајине спада међу пет најактивнијих музеја у Србији.

Желим Вам успех у раду, средства и опрему сам Вам обезбедила и потрудите се да у свом мандату будете барем упола успешни као ја и да Вам барем један пројекат прође а ја Вам са својим искуством и стручним знањем, стојим на располагању.

С поштовањем,

Емила Петровић
кустос етнолог

8 коментара:

  1. Postavka će biti završena kad Ljubiša bude eksponat na njoj.
    Sestru si zaposlila i njenog muža , adržiš predavanje ,nema neke razlike između tebe i njega,samo u finesama i partiskoj pripadnosti.On je zaposlio ženu kao Blendić, ri sestu i svako je mogo isto je uradio u Negotinu ,zato ljudi pasoše i nikad povratak u takvu zemlju.Lažu vas da nigde nije lepše nego ovde ,to pričaju oni koji nikad nigde nisu ni išli i koji neznaju ništa da rade.Bežite što pre vozdra.

    ОдговориИзбриши
  2. Demant, kako ga Vi nazvaste, a tačnije , odgovor ili ispravka, kako je formulisano u Zakonu o javnom informisanju Republike Srbije ( sa svim izmenama od 31. avgusta, ove godine ), zaslužuje da se nađe i ispravno je da se štampa ili objavi, u javnom glasilu u kome su "neke tvrdnje", "navodi", insinuacije itd. objavljeni, zabeleženi. Lepo je stoga, da ljudi , mogu i da pročitaju Vaš odgovor na, kako Vi kažete, neistine koje je, na Vaš račun izneo v.d. dir. Muzeja , G.Janjić, 17.novembra u nekoj od emisija lokalne TV.Međutim, opredeljujući se da odgovor objavite na ovom blogu, a ne na lokalnoj TV , Vi ste velikom broju ljudi uskratili pravo da saznaju koliki je i kakav Vaš petogodišnji direktorski učinak, sa sve v.d. stanjem u ovoj negotinskoj instituciji kulture. Pitam Vas, da li je neko, tačnije glavni i odgovorni urednik, koji brine po funkciji o takvim poslovima, odbio da Vaš odgovor objavi u istoj emisiji, u isto vreme, na istom kanalu, jer ste rekli da je TV u pitanju!Ako je tako to znači da je povređeno više članova Zakona o javnom informisanju, kojim se definiše odgovor na informaciju i ispravku informacije, pravo na odgovor i pravo na ispravku, član 47, zatim član 49, kojim se tumači rok za zahtev za objavljivanje odgovora. Naravno, sve ovo, pod pretpostavkom da ste reagovali na , kako navodite, izgovorene neistine, a da Vam je uredništvo lokalne TV uskratilo pravo na odgovor. U tom slučaju možete da se pozovete i na čl.50 , istog Zakona, kojim se utvrđuje rok za tužbu za objavljivanje odgovora i to nadležnom, Okružnom sudu. Podsećam Vas još jednom da je glavni i odgovorni urednik dužan da ispravku-odgovor objavi bez odlaganja. Vi najbolje znate da li ste, ili ne, TV uputili takav zahtev, a od toga i zavisi šta dalje možete da uradite i očekujete. Što se , relevantnih činjenica o Vašem direktorskom radu tiče , ostavljaju utisak, priznajem !Baš zbog toga bi trebalo, po sistemu "širi dalje", te iste činjenice da čuje mnogo više građana ove opštine. Priznaćete, daleko veći broj ljudi (najupornijih)prati televizijske programe, pa kad-kad i TV Krajine, dok je procenat onih upućenih na ovaj vid komunikacije, blog i slične, daleko manji. Pokušajte, ako već niste, da se odgovor i Vaša ispravka nađu na mestu koje je za to i predviđeno. Još uvek nije kasno, u protivnom potražite pravdu sudskim putem . Dugo, medijski eksponirana novinarka, željna privilegije uživanja u "punoj" anonimnosti.

    ОдговориИзбриши
  3. Koliko sam ja gledao, primetio sam da Janjic optuzuje Vas recima: navodno,trebalo bi, verujem, itd... .Kao prvo trebalo bi ga tuziti za povredu casti, rusenje ugleda, sada kada ste Vi njegov radnik i za mobing.Takodje neka procita svoj ugovor o radu i primetice da se obavezao ( vazi i za direkore i radnike) da ne sme da iznosi u javnost podatke vezane za instituciju za koju radi, ako je pronasao nesto sto mu se cini da nije u redu, zna se kako ide kome se to prijavljuje , a ne preko tv-a. Nema veze sto njih vise niko ne uzima za normalne, ali ja mislim da bi trebalo da ga tuzite za uvredu casti i za mobing jer vam stvara losu atmosferu za rad, a obaveza direktora je da stvori uslove za obavljanje radne duznosti.

    ОдговориИзбриши
  4. bravo Ema!G Janjic ovo nece razumeti sve dok ga ne tuzis kako to rece moj predhodnik.Ne oprastaj im nista jer ti nisu ni do kolena,po svakom pitanju.Pogresila si samo sto im nudis svaku pomoc,nisu oni to zasluzili,sta su oni tebi nudili kad si dosla na mesto direktora,sem podmetanja i ogovaranja.Svaku pomoc ja nudim tebi da ostvaris svoja prava na odbrani licnosti i casti.Pozdrav D.

    ОдговориИзбриши
  5. gospdjo Emila alal vera, samo morate imati hrabrosti i reci da ste zaposlili svoju sestru i tada necete biti kao oni. Sve ostalo pada u vodu ako nemate hrabrosti da to javno kazete.

    ОдговориИзбриши
  6. Ne nasedajte na savete coveka koji samo kopira tasta oko prava ,a sam je kivan na zute jer ga je Ljube preveo zednog preko vode.
    Kriva si i ti kao i on svaka halabuka 3 dana, moj savet netrosi pare na advokate i sud sigurno ces biti u minusu sa parama i zivcima.

    ОдговориИзбриши
  7. Ako je sve to tacno, sto si navela, da si uradila za vreme svog mandata, onda svaka cast! Ovi sto te pljuju nisu ti ni do kolena. Prepricava se u Negotinu sta je bilo za vreme njegovog mandata. Znaju ga ljudi!
    A to da li si zaposlila sestru, pa neka si, kad oni mogu zene, ljubavnice, kume, sinove itd.E da si i ti nasla nekog dasu, pa da ga zaposlis, mozda bi te ostavili na miru!!! Ljudi pa mi u Srbiji zivimo!!!!!!

    ОдговориИзбриши
  8. Poštovani posetioci,

    pored našeg dobronamernog apela da se uzdržite od postavljanja „spam“ poruka, korišćenja uvredljivih i neprimerenih reči, nismo naišli na razumevanje svih posetilaca i nismo ozbiljno shvaćeni. Dakle, još jednom molimo simpatizere svih političkih partija (DS, SPS, SRS, SNS, PNTK...), kao i sve ostale da se suzdrže pisanja uvredljivih reči, nadimaka, pominjanje članova porodica, posebno ako nisu deo političkog života i iznošenja detalja iz privatnog života. Ovaj blog nije mesto za takvo pisanje. Do sada smo uklanjali takve komentare, kojih je bilo prilično sa svih strana, nastavićemo i dalje.

    Takođe, prilično je poruka koje su „na ivici brisanja” - konstruktivnih poruka koji sadrže određene neprimerene delove, zato Vas molimo da razmislite pre puštanja komentara i ispravite neprimerene delove.

    Ubuduće ćemo morati da uklanjamo takve poruke, što nam svakako nije cilj.

    Administrator bloga

    ОдговориИзбриши