Извод из програмских начела ПУЛС-а

ПУЛС (Покрет удружених локалних самоуправа Србије) је формиран као одговор на све већу београдизацију Србије и вешто прикривање исте најављивањем регионализације од стране појединих владајућих партија. Поједине партије из власти удружују се са локалним странкама наводно желећи да умање централизам Београда. То је још једна манипулација вешто смишљеном идејом регионализације јер основни циљ су, у ствари, мандати у Скупштини Републике Србије. Доказ за то је и деловање локалних партија окупљених око Г17+. Већина њих је имала или има мандате у Скупштини Србије. О каквој је онда регионализацији реч? Сложићете се да и сама реч регионализација има значење некаквих замишљених граница и баријера. Опет све зависи од Београда, који регион је како политички подобан. Па, има ли онда разлике? Зар није регионализација = београдизација.

Један од најважнијих програмских начела ПУЛС-а је ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА државе. То је у овом тренутку једно од питања које прети да озбиљно уздрма темеље државе јер је централизација одлучивања, капитала и финансија у Београду толика да је буквално угрожена гола егзистенција читавих области у Србији. Потребно је јасно разграничити неспорне ингеренције државе (спољни послови, безбедност, енергетика, стандардизација, телекомуникације, саобраћајна и друга инфраструктура, просторно планирање, развој науке, јединствени програми образовања, јединствени стандарди у здравству и др.)

Поред тога неопходно је сталним статистичким праћењем са нивоа државе обезбедити равномерни развој државе који је данас неподношљиво нарушен. Потребно је извршити значајан пренос овлашћења на градове и општине, а пре свега имовину као претходно питање. Није довољно само пренети овлашћења на локалне самоуправе већ је због огромне неразвијености великог броја општина потребно обезбедити механизме да се из централних фондова обезбеде додатна буџетска средства како би те општине могле да се развијају.

Средства за овај фонд (што су данашња „трансферна средства“) би се преусмеравала првенствено из средина које су попут града Београда монополом дошла до енормних незарађених прихода (седишта свих финансијских институција, државних предузећа и сл. су политичком вољом везани за Београд и тиме му је омогућен екстра приход који суштински припада свим грађанима Србије).

Једном речју нису локалним самоуправама потребна само овлашћења већ и средства за развој имајући у виду да је у огромном броју општина привреда на коленима и нема услова да се редовним порезима обезбеде било какви нормални буџети неопходни за развој. Србији није потребна никаква регионализација којом би се опет управљало из Београда и то је најобичнија подвала, већ подела власти на чисте надлежности државе и остале у надлежности градова и општина. Поједине области је могуће степенасто уредити тако да делом управља држава а делом градови и општине (здравство,просвета и др.)